FAIL (the browser should render some flash content, not this).
         
 
 
 
 
 
         
 
 
 
 
 
 
 
Goldfinch 
Stieglitz Distelfink
Cardellino
Jilguero
Chardonneret élégant
 

   O čuvanju štiglića u kavezu napisani su mnogi tekstovi u različitim časopisima i knjigama. Većina njih je napisana veoma slično, opisuju izgled štiglića i njegov život u prirodi, kažu po nešto o mogućnostima razmnožavanja u kavezu i ukrštanja sa drugim vrstama ptica, i to je uglavnom to. Ali, nešto detaljnije o samom čuvanju, školovanju i odgoju retko je dostupno. Zbog čega? Ne zato što je malo odgajivača i ljubitelja, koji se time bave, već zato što je to područje u kome svi imaju neke svoje tajne. Način čuvanja, odgoja i školovanja štiglića je uglavnom zasnovan na dugogodišnjem iskustvu i ljubomorno čuvanim tajnama, koje je malo koji odgajivač spreman da prenese drugima. Ovaj tekst ima za cilj da razotkrije neke od tih tajni i pomogne mladim odgajivačima i ljubiteljima u njihovom radu sa pticama.
   Sistem držanja i školovanja o kome ovde pišem poznat je već dugo, ali je o njemu malo pisano. Na početku, treba da kažem da rad počinje od nabavke ptice. Potrebno je da se nabave mlade ptice, bez boje, po mogućnosti sto ranije po odvajanju od roditelja. Rad je moguć i sa starijim pticama, koje već imaju boju, bilo da su uhvaćene u prirodi ili nabavljene od odgajivača, ali su tada rezultati slabiji. Gdje nabaviti ptice? Najbolje je ako možemo da ih nabavimo od odgajivača koji razmnožavaju štigliće. Njihova iskustva kažu da su ptice izležene u kavezu pogodnije za školovanje i da pevaju više od uhvaćenih ptica. Druga opcija je da ih uhvatimo u prirodi u periodu Jul-Avgust. Naravno, za školovanje je potrebno da se nabave mladi mužjaci, pošto ženke ne pevaju ili pevaju veoma slabo. Polni dimorfizam kod štiglića nije izrazit ni kod odraslih ptica, a kod mladih je još teže odrediti pol. Zato, pri izboru treba uzeti mlade koji su krupniji, sa većim bijelim poljima na repnim perima(kod odgajivača poznatim kao “špileri” ili “špigle”). Manje iskusnim ljubiteljima ovo razlikovanje polova moze da predstavlja problem, ali postoje razlike koje mogu da se uoče, pogotovo ako se istovremeno posmatraju mladi oba pola. U kasnijem periodu,kad ptice počnu da se mitare i da dobijaju boje odraslih ptica razlika može jasno da se uoči. Boje mužjaka su intenzivnije, “brkovi” u korijenu kljuna su izrazito crni, crvena maska prelazi polovinu oka i pregib krila je crn. Kod ženki ovaj pregib je sivozelenkast, nekad smeđ, “brkovi” su sive ili sivobele boje i maska ne prelazi polovinu oka .U periodu kad dobijaju boju mladi mužjaci vec počinju da pevaju, tako da i po tome možemo da ih razlikujemo od ženki. Ipak, i pored svega, i iskusnim odgajivačima promakne poneka ženka, koja onda može da posluži kao baza za uzgoj u kavezu, koji je poslednjih godina postao aktuelan u svetu, a i kod nas. Nakon što smo nabavili ptice, smještamo ih u volijeru (što veću ,to bolju), po mogućnosti na otvorenom (balkon i slično), i počinjemo sa školovanjem. Štiglići su dugački oko 12 do 13 cm, raspon krila im je oko 22 cm, a težina oko 16gr. Što se ishrane tiče, mladim pticama treba da obezbedimo što raznovrsnija hraniva. Najčešće, osnovu ishrane predstavlja hrana za kanarince uz dodatke nigera, konoplje, suncokreta, salate i raznih vrsta divljeg sjemena koje skupljamo u prirodi. Kod izbora divljeg semena treba obratiti pažnju na ishranu ptica u prirodi, odnosno treba posmatrati gde se zadržavaju i šta jedu ptice u prirodi. Pored semenske hrane, treba obezbediti zeleniš (kupus,salata, list i cvet maslačka—od njega ptice dobijaju intenzivnu boju), voće i povrće(jabuke, kruške, šargarepa, krastavac i slično), animalna hraniva (jajčana hrana, bilo industrijska, bilo pravljena kod kuće), naravno mineralna hraniva (sipina kost, grit, kuhinjska so, drveni ugalj) i pesak.Takođe, sveža i čista voda za piće i kupanje je obavezna. Mladi štiglici su veoma osjetljivi na abdominalne infekcije, tako da treba obezbijediti maksimalnu higijenu i periodično preventivno davati nešto od lijekova (ESB3 se pokazao kao dosta dobar).
   Za školovanje mogu da se koriste živi učitelji, što je bolje, ili različiti snimci pesme na CD-ovima ili kasetama. Ovi snimci uglavnom sadrže samo određene delove pesme koju želimo da postignemo. Živi učitelji, jedan ili više njih, su odvojeni od mladih, da ne bi bili ometani u pesmi, a i zbog toga što su raspevani štiglić često agresivni prema drugim pticama. Mlade ptice najbolje usvajaju pesmu rano ujutru i kasno popodne(tada se i štiglici u prirodi najviše raspjevaju), tako da u tom periodu treba puštati CD-ove i kasete, po par sati dnevno. Da bismo umirili ptice u vreme “časova”, možemo malo da zamračimo volijeru, ali to nije neophodno. Ako nemamo učitelja ili snimak pesme, ne treba se brinuti, jer ptice imaju genetski urođenu pesmu, a školovanje samo pomaže da se taj potencijal ispolji i uobliči. Tokom jeseni ptice se izmitare i počinju da pevaju punim glasom, kada već mogu da se primete neke ture u pesmi. Ali, školovanje traje i dalje. Ptice su za sve ovo vreme u volijeri, gdje ostaju tokom jeseni i zime, pa sve do proleća.
   U proljeće, negde u periodu druga polovina Aprila-početak Maja (zavisno od vremenskih prilika i spoljne temperature )sada već odrasle ptice se odvajaju pojedinačno u male kaveze. Dimenzije ovih kaveza mogu da budu različite, ali se najviše koriste kavezi dimenzija oko 25x15x20 cm. Kavezi se smeštaju u kutije (slično koferima za držanje i školovanje malino kanarinaca) i to tako da se ptice vide. U ovom periodu veoma je važno da se pticama obezbedi jaka hrana (povećan procenat masnog semena, naročito konoplje, klijalo seme—najbolje niger i konoplja, jajčana hrana, zeleniš—list i poluzreli cvet maslačka, obavezno). Nakon par dan, kada se ptice malo smire i naviknu na mali prostor, počinjemo sa treningom.
   Kako trenirati ptice? Treniramo ih tako što ih vadimo iz kutije i postavljamo tako da se ne vide. Treninzi u početku traju kraće, po 10-15 minuta, a kasnije, kad se kod ptica razvije uslovni refleks, se produžavaju, da bi na kraju trajali oko 1 sat ili i duže. Ovakve treninge ponavljamo nekoliko puta dnevno, najbolje rano ujutru i kasno popodne, kada sunce nije jako. Ptice će u početku biti pomalo stidljive, ali će sa vremenom početi da pjevaju punim glasom. U toku celog odgoja, a posebno u ovom periodu, važno je naviknuti ptice na prisustvo ljudi, da bi pevale i pred njima. Kako treninzi napreduju, ptice pevaju sve više i sve glasnije, tako da je moguće izvršiti selekciju po željenoj pesmi. Vrhunac pesme je moguće prepoznati po tome što vrh kljuna gubi crnu boju i postaje ružičast, ptica stalno ponavlja određene delove pesme i peva na druge ptice kada joj ih primaknemo. Ovakvi treninzi traju tokom proleća i leta, sve dok negde krajem leta ptice ne počnu da menjaju perje, kada ih smeštamo u volijeru i ciklus se ponavlja sledeće sezone. Ovakvim načinom držanja postići ćemo da ptice lepo izgledaju,da budu zdrave i da žive dugo.
   I za kraj,važno je reći da štiglić,za razliku od drugih ptica, sa godinama ne slabi sa pesmom, vec naprotiv, kao staro vino,postaje sve bolji i bolji.